Најчешће постављана питања и одговори у вези са Законом о добровољним пензијским фондовима

Због чега је Закон донет?
Реформа пензијског осигурања представља један од највећих изазова 21. века. Многе земље данас морају да се прилагоде старењу популације и редефинишу пензијски систем осигурања, како би га задржале на задовољавајућем нивоу и осигурале финансијску одрживост система. Циљ Закона је да омогући штедњу за старе дане! Приликом реформе пензијског осигурања уведени су добровољни приватни пензијски фондови, како би се грађанима омогућило да допуне државну пензију, диверсификују ризике и осигурају примања у старости.

Које су предности чланства у фонду?
Реформа државног пензијског осигурања довешће до смањења државних пензија у односу на плате за будуће пензионере. Имајући то у виду, запослени, посебно млади, морају да штеде за додатна примања, која ће им допуњавати државну пензију. Што се дуже штеди, додатна пензија је већа. То ће будућим пензионерима омогућити да одрже животни стандард и у старости. Добровољни приватни пензијски фондови су један од могућих видова штедње за пензију.
Неке предности добровољних пензијских фондова као врсте дугорочне штедње су:
- користе се искључиво за пензијску штедњу,
- потпуно су регулисани и под строгом су контролом Народне банке Србије,
- пружају додатна примања у старости, увећана за принос од улагања,
- диверсификација и инвестициона политика требало би да минимизирају ризик улагања
- могуће пореске олакшице.
Како су организовани добровољни пензијски фондови?
Да би добровољни пензијски фонд био организован, потребно је да Народна банка Србије друштву за управљање пензијским фондовима изда две дозволе: дозволу за рад и дозволу за управљање.
Оснивачи друштва за управљање морају да докажу поузданост и оспособљеност за обављање овог посла. Народна банка Србије ће издавати дозволе након што процени да су оснивачи поуздани и угледни. Народна банка Србије има право да захтева додатне информације од оснивача и с њима повезаним лицима и да испита њихову финансијску сигурност и углед. Оснивачки капитал друштва за управљање је милион евра.

Како изабрати пензијски фонд?
На почетку, док се фондови још нису доказали својом стварном успешношћу у управљању имовином пензијског фонда, избор фонда ће бити сличан избору банке код које штедите свој новац, то јест одабраћете онај фонд у који имате поверења. Било би добро да се најпре распитате о лицима која управљају фондом и сазнате нешто више о њиховим претходним пословима.

Постоји могућност да се фондови међусобно разликују по висини накнада које наплаћују за своје услуге, те и тај фактор треба узети у обзир. Међутим, много тога ће утицати на коначну успешност фондова и тешко је унапред предвидети учинак било ког од тих фактора.
Касније, када пензиони фондови развију пословање, избор фонда ће се заснивати на приносу који остварује фонд. Ако је стопа приноса ниска члан фонда може своја средства пребацити у други фонд где је стопа приноса виша, при чему не плаћа никакву накнаду, осим стварних издатака који су потребни да би се пренос физички извршио. Ова слобода избора повећава одговорност менаџера фонда и унапређује здраву конкуренцију на тржишту.

Како се учланити у фонд?
Заинтересована особа треба да буде добро информисана.
Први корак представља прикупљање информација о различитим пензијским фондовима ради избора фонда. Проспект и скраћени проспект су документи у којима се, уз сагласност Народне банке Србије, могу наћи битне информације о фонду и друштву које управља тим фондом. Друштво за управљање је одговорно за тачност и ажурност проспекта. Проспект се ажурира једном годишње, као и сваки пут када се догоди нека значајнија промена. Одлуку о учлањивању у фонд треба донети на основу сагледавања финансијског положаја, стопа приноса и угледа друштава за управљање.
Други корак је потписивање уговора о чланству и изјаве о потпуном разумевању проспекта и свих накнада које ће бити наплаћене. Потписивањем уговора члан се обавезује на уплате. Те уплате не могу бити ниже од прописаног минимума.

Ко врши уплате?
Пензијски допринос у добровољни пензијски фонд уплаћује:
- физичко лице (може бити и незапослено лице) или друго лице за рачун физичког лица,
- организатор, у своје име и за рачун запосленог, односно члана синдиката, у складу са пензијским планом,
- послодавац, у име и за рачун запосленог, у складу са уговором о чланству између члана добровољног пензијског фонда и друштва за управљање.

Ко одређује износ доприноса?
Као што им и име каже, добровољни пензијски фондови нису обавезне институције и члан сам одлучује колико ће уплаћивати, с тим што сваки фонд има доњу границу (минимум) за доприносе. Износ уплате прецизира се уговором о чланству.

Колико често се уплаћује?
Уговором о чланству прецизира се учесталост уплаћивања. Обично се ради о месечном интервалу.

Шта ако члан фонда престане да уплаћује допринос?
Ако члан престане да уплаћује доприносе, чланство не престаје и члан ће и у том случају моћи да након навршене 53 године живота располаже својим акумулираним средствима.

Шта ако члан фонда промени послодавца?
Ако је запослени био члан преко пензијског плана који је организовао његов претходни послодавац, онда су могуће две ситуације. Члан фонда може наставити са чланством у фонду у који је његов претходни послодавац уплаћивао. Ако и нови послодавац има пензијски план, онда се средства из претходног пензијског плана могу пренети у пензијски план новог послодавца.

Ако нови послодавац нема пензијски план, запослени стиче право на обрачунату пензију са претходног радног места када напуни 53 године. Друштво за управљање ће дотле наставити да улаже уплаћени новац.

Шта ако члан фонда остане без посла?
Члан фонда остаје и даље у фонду у који је бивши послодавац уплаћивао, то јест чланство неће престати, уплате неће бити изгубљене, индивидуални рачун члана фонда неће бити затворен, а друштво за управљање ће наставити да улаже новац.

Које трошкове сноси члан фонда?
Закон ограничава накнаду приликом уплате пензијских доприноса на највише 3% вредности уплате и годишњу накнаду за управљање фондом на највише 2% нето имовине фонда.

На који начин су фондови заштићени?
Имовина добровољног пензијског фонда је одвојена од имовине друштва које управља тим фондом. Уколико се над друштвом за управљање покрене стечајни поступак, имовина пензијског фонда не може постати предмет принудног извршења, нити залоге. Ова имовина не може ући у састав ликвидационе или стечајне масе друштва за управљање, кастоди банке или других субјеката, нити може бити коришћена за измирење обавеза члана добровољног пензијског фонда и других лица према трећим лицима. Редовно извештавање је један од кључних елемената заштите чланова пензијских фондова. Финансијски извештаји се израђују и предају Народној банци Србије месечно, полугодишње и годишње. На основу тих извештаја Народна банка Србије контролише да ли се имовина фонда улаже у складу са ограничењима прописаним Законом, подзаконским актима и проспектом фонда.

Шта је кастоди банка?
Кастоди банка је банка која води рачун добровољног пензијског фонда и обавља друге кастоди услуге за рачун фонда, а у погледу средстава фонда поступа само по налозима друштва за управљање, у складу са законом и проспектом фонда. Имовина пензијских фондова није и не може бити имовина кастоди банке, нити може бити део стечајне масе банке уколико она пропадне. У том случају, целокупна имовина фонда биће пребачена у другу кастоди банку.

Шта су вредност нето имовине и инвестициона јединица?
Друштва за управљање имају обавезу да дневно израчунавају вредност нето имовине својих фондова. Нето вредност имовине пензијског фонда је једнака разлици између укупне имовине фонда и обавеза фонда. Пензијски доприноси се претварају у инвестиционе јединице на дан уплате. Нето вредност имовине фонда је производ броја инвестиционих јединица и вредности инвестиционе јединице. Вредност инвестиционе јединице показује трендове у приносима на улагања, односно резултате инвестирања друштва за управљање.

Где може да се провери вредност инвестиционе јединице?
Да би се постигли највиши стандарди доступности и јавност информација, друштва за управљање су у обавези да објављују вредност инвестиционе јединице дневно у најмање једним новинама доступним на читавој територији Србије, са тиражом од најмање 100.000 примерака, као и на свом веб-сајту.

Који су ризици штедње у пензијским фондовима?
Чланови фонда сносе ризик улагања! Међутим, тај ризик требало би да буде низак, с обзиром на то да се пензијски доприноси улажу у најликвидније и најквалитетније домаће и иностране хартије од вредности и друге финансијске инструменте и домаће некретнине. Закон одређује ограничења улагања с циљем диверсификације, а Народна банка Србије прописује додатне услове и начине улагања како би се ограничила изложеност пензијских фондова ризику.

Може ли се новац раније повући?
У случају озбиљне болести или трајне неспособности за рад, члан фонда може повући акумулирани износ уколико достави доказ о тешкој здравственој ситуацији.

Шта се дешава у случају смрти члана фонда?
Сав новац акумулиран на индивидуалном рачуну пензијског фонда биће пренет лицу које је члан фонда одредио. Уколико члан није одредио такво лице, стање на рачуну постаје део његове заоставштине.

Коме припадају акумулирана средства у случају раскида уговора о добровољном пензијском осигурању у поступку усклађивања пословања друштава за добровољно пензијско осигурање са новим законом?
У случају раскида уговора о добровољном пензијском осигурању од стране послодавца, акумулирана средства на индивидуалним рачунима, обрачуната под условима под којима је уговор закључен, исплаћују се запосленима који су осигурана лица, без обзира на године живота.

Ко се брине да све функционише како треба?
Као што је већ поменуто, Народна банка Србије је одговорна за праћење, регулисање и надзор делатности добровољних пензијских фондова. Она ће надгледати рад друштава за управљање провером финансијских и других извештаја, непосредном контролом и изрицањем мера.

Зашто има толико институција?
Основни разлог за то јесте максимална заштита средстава на рачуну. Фонд је одвојен од друштва које њиме управља због тога да уколико друштво пропадне средства остану недирнута. Кастоди банка је такође одвојена институција да би се одвојила имовина фонда од имовине друштва за управљање, чиме се подстиче већа сигурност имовине фонда и реално, то јест тржишно вредновање имовине фонда, а такође се спречава и могућа злоупотреба.